English


Početna
Biografija
Naslovi
Prevodi
Kritike
Recenzije
Promocije
Intervjui
Pisma
Balet
Fotografije
Video
Novosti

Naučni radovi




GORDANA KUIĆ
(1942 – 2023)

Impresionira pogled na sedam romana Gordane Kuić, koje je objavila u između 1986. i 2006. godine. Miris kiše na Balkanu, Cvat lipe na Balkanu i Smiraj dana na Balkanu imaju zajedno preko 1500 strana, a zbivanja u njima obuhvataju ceo 20. vek u istoriji Balkana, kao i sudbine nekoliko jevrejskih porodica, gde sefardskoj porodici Salom pripada centralno mesto.

Tri romana Gordane Kuić hronološki prate opštu istoriju sveta, Evrope i Balkana – Miris kiše na Balkanu počev od početka Prvog svetskog rata, međuratnog perioda i sve do konca Drugog svetskog rata; Cvat lipe na Balkanu period posle Drugog svetskog rata do sredine šezdesetih; a Smiraj dana na Balkanu apokaliptične devedesete godine prošlog veka. Ova porodična trilogija, kojoj moramo dodati i roman Duhovi nad Balkanom, kao naročiti, nadahnuti autorski komentar, pokriva postojanje obe Jugoslavije, a zbivanja u porodici Salom ili Šalom i okolnim, rođačkim, prijateljskim i inim (Papo, Korać), u velikoj meri bivaju podsticana i uzrokovana istorijskim turbulencijama, od kojih su na junakinje i junake romana ponajviše uticali: Prvi svetski rat, osnivanje Prve Jugoslavije, Drugi svetski rat, bombardovanje Beograda i njegovo oslobađanje četiri godine docnije, socijalistička revolucija i revolucionarni teror u Drugoj Jugoslaviji, Informbiro, Goli Otok, potiskivanje građanske klase, 50-te i 60-te, lagani uspon jugoslovenskog društva, ubistvo Džona Kenedija, potom Titova smrt, i kriza i krah Jugoslavije tokom 90-ih godina prošlog veka.

Istorijske silnice ne utiču samo na život junakinja i junaka trilogije nego i na promenu žanrova u njemu. Porodični, građanski roman o multikonfesionalnom društvu iz prvog dela, situiranog u Sarajevu i docnije Beogradu, Miris kiše na Balkanu, blago će se promeniti u priču o životu i karijerama dve sestre, Blanke i Rikice, odnosno sazrevanju devojčice Inde, u Cvatu lipe na Balkanu da bi u Smiraju dana na Balkanu preovladali melodramski elementi ljubavnog trougla Vere Korać, Ivana i njegove supruge Slavke.

Topološka mreža na kojoj su organizovana epizodično neprebrojiva pripovedana zbivanja širi se iz egzotičnog, provincijalnog i sefardskog Sarajeva s početka XX stoleća ka Beogradu i Zagrebu, u izvesnim segmentima dopire do Dalmatinskog primorja u "građanskom" međuratnom periodu, ali se docnije rasprostire i po svetu, stižući do Amerike i Palestine.

Ako se ovoj vrlo složenoj velikoj priči, zasnovanoj na "autentičnim događajima i ličnostima", kako je napomenula spisateljica na kraju Mirisa kiše na Balkanu, sa fantastičkim intermecom Duhova nad Balkanom, doda naredna trilogija: Legenda o Luni Levi, Bajka o Benjaminu Baruhu i epiloški roman Balada o Bohoreti, postaje jasnije ne samo širina zahvata Gordane Kuić, nego i razlozi stvarnog divljenja koje tako uobličena celina od sedam epski raspričanih, generalno uzev realističkih romana, izaziva u objektivnom čitaocu.

Čitalački uspeh ovih dela, u početku bez ikakve, a docnije bez znatnije marketinške aktivnosti, prvi je dokaz ove tvrdnje. Svaki od romana imao je više izdanja, neki i preko dvadeset, ali ako ostavimo naklonost publike, kao ćudljiv i dosta neuhvatljiv faktor, i poslužimo se argumentacijom kritičkog autoriteta, složićemo se sa rečima Predraga Palavestre iz knjige Jevrejski pisci u srpskoj književnosti: "Pisani lako i jednostavno, raspričano, bez strogosti i gustine, romani Gordane Kuić uglavnom poštuju sva pravila klasičnog hroničarskog pripovedanja: obilje detalja, linearno vođenje fabule i neposredno kazivanje kroz koje naviru raznovrsni likovi, brojne privatne sudbine i rasuti znaci prepoznatljivog vremena..."

Sa nekima od tvrdnji iz ovog citata složio bih se laka srca, o nekima mislim drugačije, ali ono što ističem su lakoća i jednostavnost u naraciji i dijalozima i veština u kontaminiranja porodičnog romana silnicama istorije.

Nema ničega bez priče, kaže u jednom od raritetnih autopoetičkih tekstova Gordana Kuić. I da nije eksplicitno iskazala svoje vjeruju posle sedam objavljenih romana, vjeruju u koje su, da podsetim, verovali Čehov i Andrić, Gordana Kuić bi od objektivnih čitalaca i proučavalaca književnosti morala da bude posmatrana kao neko ko je krenuo od reminiscentnih porodičnih priča, koje je slušao od majke i tetaka, i kao neko ko je osetio da te stare, upamćene priče imaju smisao jači od njih samih, kao prvobitnih alki u porodičnom pamćenju. Tako je, u ime predaka i porodične tradicije, Gordana Kuić krenula u neobičnu avanturu romansijerskog pripovedanja pa istrajnošću i poverenjem u sebe i jezik, načinila obimno i respektabilno književno delo. Ono poštuje publiku i njoj je namenjeno, ono poštuje klasične obrasce hronološkog pripovedanja i realističke odgovornosti pisca, ali ima i mnoge druge ambicije od dobrodošle i bitne ambicije zadovoljavanja čitalačke potrebe za zabavom i maštanjem.

Posle sedam romana, radoznala i sklona književnim rizicima, Gordana Kuić je napisala i dve pripovedačke zbirke, pokazujući da i u tom proznom obliku ima šta da kaže. Reč je o knjigama Preostale priče i Sa druge strane noći, koje su, kao i romani, naišli na sjajan odziv kod naše književne publike, a o kojima kritika, kao i o dva potonja romana, tek treba da kaže pravu reč.

Po proznim delima Gordane Kuić rađene su uspešne pozorišne dramatizacije, baleti i TV serije, a siguran sam da će tako biti i u budućnosti. Mimo pažnje očiju javnosti, prošli su mnogobrojni prevodi njenih dela na engleski, nemački, talijanski, hebrejski, slovenački, poljski jezik...

Godine 2009. Gordana Kuić je postala član najprestižnijeg književne organizacije u Srbiji – Srpskog književnog društva a u drugom delu karijere dobila je i nekoliko vrednih književnih priznanja.

Svetlo ime gospodstvene i značajne književnice Gordane Kuić, siguran sam u to, živeće zauvek u srpskoj književnosti.

Vasa PAVKOVIĆ