English


Početna
Biografija
Naslovi
Prevodi
Kritike
Recenzije
Promocije
Intervjui
Pisma
Balet
Video
Novosti






2017. godina

Balkanska trilogija, potpisivanje, Beogradski Sajam knjiga 2017.



Romani "Miris kiše na Balkanu", "Cvat lipe na Balkanu" i "Smiraj dana na Balkanu" sada u jednoj knjizi u izdanju "Vulkana", Beogradski Sajam knjiga 2017.

 

2016. godina


Književni klub



Tekst



Carmel Publishing iz Jerusalima izdao je "Cvat lipe na Balkanu" na hebrejskom u prevodu Dine Katan BenZion.



Izdavačka kuća iz Torina, Bollati Boringhieri objavila je u septembru 2016. roman "Cvat lipe na Balkanu" na italijanskom ("Fiori di Tiglio nei Balcani").




Promocija romana "Legenda o Luni Levi" na nemačkom jeziku na katedri za istoriju Univerziteta u Gracu.
Učesnici su bili studenti i profesori katedre za istoriju i slavistiku.




Promocija romana "Legenda o Luni Levi" na nemačkom jeziku u izdanju
izdavačke kuće Hollitzer Wissenschaftsverlag iz Beča, juni 2016 godine.




Izdavačka kuća Hollitzer Wissenschaftsverlag iz Beča izdala je roman "Legenda o Luni Levi" na nemačkom jeziku.




Дана 17. марта у просторијама Центра „Sefard-Izrael“ у Мадриду, у сарадњи са Јеврејско-хришћанским центром за студије, а у знак одавања почасти прошлости и садашњости јеврејске заједнице на Балкану, одржана је презентација књиге „Мирис кише на Балкану“, која је преведена на шпански језик (El olor de lalluvia en los Balcanes).

Директорка Центра за хришћанске јеврејске студије Mayte Rodríguez је водила дискусију у којој су учествовали Marina Lara Rodriguez која је прочитала поздравно писмо Javiera Fernández Vallina (директорa одељења за хебрејске и арамејске студије УЦМ), и Goran G. Gallarza Čačić (преводилац).

Презентација је изазвала велико интересовање љубитеља књижевности и чланова јеврејске заједнице у Мадриду, а презентацији су присуствовали и представници Амбасаде, на челу са амбасадором Данком Прокићем.

Учесници дебате су веома похвално говорили о Србији, а публици се обратио и амбасадор Данко Прокић, који се захвалио на лепим речима. Осим тога, с обзиром на подударност са Пурим, јеврејски Центар за хришћанске студије је послужио слаткише ("orejas de Amán") карактеристичне за овај јеврејскои празник.

поздравно писмо Проф. Javiera Fernández Vallina




2015. godina



"Roman u Slikama" izašao 15. oktobar, 2015. godine.

Beogradski internacionalni sajam knjiga, 2015.
Gordana Kuić potpisuje svoj novi roman naslovljen "Roman u
slikama", najpopularniji kod izdavačke kuće "Vulkan".




Najprodavaniji naslovi Sajma knjiga 2015. godine.

Vulkan koji ima na sajmu najraznovrsniju ponudu knjiga od žanrovskih preko enciklopedijskih, do svetskih klasika i izuzetno bogatu selekciju knjiga za decu svih uzrasta, najbolje prodaje novi roman Umberta Eka "Nulta tačka" u kome se, kao u njegovom globalnom bestseleru "Ime ruže" bavi otkrivanjem zavera.

Bilo je dovoljno baciti pogled na gungulu oko mesta gde je Gordana Kuić potpisivala svoj novi "Roman u slikama" pa da se ne posumnja da je ova knjiga na drugom mestu po uspešnosti prodaje.



Preuzeto sa sajta b92

 




PORDENONELEGGE,
najveći italijanski književni festival,
prezentacija prevoda romana "Miris kise na Balkanu" na italijanski jezik
sa posetom od 150 čitalaca.



U izdanju izdavačke kuće "Vulkan" objavljen je "Roman u slikama".



Promocija romana "Miris kiše na Balkanu" prevedenog na nemački koji je objavila izdavačka kuća Hollizer održana je u Beču, 21. maja 2015. godine u Jevrejskom muzeju sa velikim uspehom.
Prisustvolalo je oko sedamdeset zvanica, a trajala je više od dva sata.



"Miris kiše na Balkanu" je izašao na španskom jeziku u izdanju "Editorial funambulista" iz Madrida.



Uskoro izlazi roman "Miris kiše na Balkanu" u izdanju
izdavačke kuće Bollati Boringhieri iz Torina na italijanskom.



2014. godina



Izdavačka kuća "Vulkan" izadala je roman "Legenda o Luni Levi" na engleskom u prevodu Mary Thompson Popović.


Prevodilac "Mirisa kiše na Balkanu", gospođa Dina Katan Ben Zion sada prevodi roman "Cvat lipe na Balkanu" na hebrejski.


Izdavačka kuća Hollitzer Wissenschaftsverlag iz Beča izdala je roman "Miris kiše na Balkanu" na nemačkom u prevodu Blažene Radaš.


Prevodilac Dunja Badnjević je prevela "Miris kiše na Balkanu" na italijanski za izdavačku kuću Bollati Boringhieri Editore iz Torina.


Goran Gallarza prevodi roman Miris kiše na Balkanu na španski u izdanju madridske izdavačke kuće Funambulista Editorijal Huana Maksa Lakruza.


Poznati prevodilac sa srpskog na nemački, gospođa Mirjana Wittman prevodi roman "Legenda o Luni Levi".


2013. godina

Tekst objavljen u Entretanto magazine - 13. dicembar 2013.


Tajne kiše na Balkanu

Ima jedan izvanredan srpski roman "Miris kiše na Balkanu", od Gordane Kuić, potomka sefardskih Jevreja iz Španije. Zaneo me je taj naslov čim sam ga ugledao, znao sam da moram pročitati to delo kako je i bilo. Zapaženo na raznim jezicima, delo je adaptirano za film, televiziju, pozorište, ali još uvek nije prevedeno na španski. Njegovu francusku verziju “Parfum de pluie sur les Balkans”, u izdanju L´Age d´Homme, pročitao sam očaran. I iz zahvalnosti poslao jednu špansku maramu Gordani Kuić u Beograd.

Majka i teke autorke, sestre Salom, opstaju u Sarajevu između dva rata. Nina otvara jednu radnju sa šeširima tamo gde je sada hotel Evropa. Klara se udaje za ženskaroša koji je ostavlja u Parizu, pa se Klara sklanja u jedan kutak Slovenije. Buka piše priče na ladinu. Riki je fantastična balerina i putije očarana po Španiji, ali se razboljeva, pa onda otvara radnju sa šeširima u Beogradu koja se zove “La Parisienne”. Blaniki se součava sa predrasudama i svira Šopena. Svi čuvaju svoju nesalomivu vitalnost usred brutalnosti i netolerancije. Imaju nostalgju za Španijom, zemljom porekla, odakle ih okrutni monarsi izbaciše, neguju uspomenu na tu zemlju, čuvaju kao blago svoj španski iz 15-tog veka, sanjare slušajući gitare koje im evociraju uspomene na jednu zemlju što postoji samo u legendama (žalosna Španijo, bar smo legenda za nekoga). I rastu kao mahovina i opstaju kao gušteri, iako se neki trude da ih odstrane. Zato što ima ljudi idiota koji krive čitave rase i to rutinski rade zajedno sa svojim ordinarnim kriminalcima.

Autrorka, u svojoj neomeđenoj auri, prati svoje junake u njihovim emocijama, običnim trenucima, izbavljenjima. Riki iznad svega fascinira svojom umentnošću, pobeđuje učmalosti i sematizme, fantazira sa članovima svog kruga daleko izvan svakodenvice, oduševljava se tajnama baleta. I želi živeti što dalje od intektualnih jalovosti. Njen momak je uvodi u filozofske diskurse, ali ona želi da živi i da oseća i da se predaje. Zato ovaj roman slika ono što ne mogu ni istorija ni sociološke studije. Ovaj roman nam omogućava da dozivimo Balkan više nego bilo koja istorijska knjiga. To je čarolija pričanja priča i praćenja živih ljudskih bića, što je izdvaja od svakog drugog koncepta. Priče o pasioniranim i zarobljenim ženama u kraljevstvu muškaraca. Blanki ima smisla za učenje, ali familija baca novac na školovanje njenog brata koji je lenj. Zašto da studiraju žene? Ali one se brane svojom senzibilnošću i mirisom kiše. Kiša je nihova seta i njihova hrana.

Ovo delo pokazuje, kao malo koja literatura, kako učiniti da ljudi žive i razotkriju tajne svoga života. Literarna dela su često više živa od života koji je okovan predrasudama i zadacima. Ovaj roman pokreće ljude i čini da vide da su živi u svim trenucima. Stil je jednostavan i energičan, teče lako, ali je pun suptilnih opservacija, ljupkih poređenja, ekspresivnih poenti. Ima gracioznost žene koja preuzima gracioznost života. i zna da nas smo miris kiše spašava, taj suptilni zaklon usred potresa i ambisa Balkana, te male stvari koje se ne uklapaju u koncepte i surove snage istorije.

Entretanto magazine - Antonio Costa Gómez


Tekst objavljen na El Sol web TV - 8. maj 2013.


Žene što se kriju u kiši

Još uvek nije objavljen na španskom. Nedavno se pojavila francuska verzija. Jedan izvanredan srpski roman "Miris kiše na Balkanu", od Gordane Kuić. On je kao neka elegija ili balada.

Priča je o majci i tetkama autorke, sestrama Salom, koje opstaju u Sarajevu između dva rata. Nina otvara jednu radnju sa šeširima, jednu “butiku de chapeus”. Klara se udaje za ženskaroša koji je ostavlja u Parizu. Buka piše priče i bajke na ladinu. Riki je fantastična balerina i boem, ali se to završava bolešću kostiju. Zato otvara radnju sa šeširima u Beogradu koja se zove “La Parisienne”. Blaniki (majka Gordane Kuić) se součava sa predrasudama i svira suptilno Šopena. Svi čuvaju svoju neopisivu vitalnost usred brutalnosti i fanatizma. Miris kiše ih oslobađa. Imaju nostalgju za Španijom, zemljom porekla, odakle ih okrutni monarsi izbaciše. Neguju uspomenu na tu zemlju, čuvaju svoj španski iz 15-tog veka, sanjare slušajuci gitare jer su to reperi njihovog identiteta. I pokazuju da, kao mahovina, sve raste i razvija se, uprkost izolaciji. I onda kada ljudi idioti hoće da okrive čitave rase.

Autorka vidi kako u malim običnim osećanjima, iskustvima, opstaje vasceli život. Predočava mogućnosti umetnosti da prevaziđe inertnost i sematizam. Riki je primer u odnosu na iznenađenja u svojoj baletskoj karjeri. I primer percepcije kao sredstva saznavanja koje je iznad intelektualne jalovosti. Njen momak je uvodi u filozofske diskurse, dok ona želi da živi i da oseća. Kako su to čarobne priče. Roman opisuje sa mnogo više smelosti snagu jedne kulture i njenih ličnosti nego što bi to mogli naučni postupci i studije. I muka življenja žena zarobljenih u kraljevstvu muškaraca. Blanki ima smisla za učenje, ali familija baca novac na školovanja njenog brata koji je lenj. Kao što kaže Paloma Díaz Mas, postoje mnogi slojevi štiva romana. Ali pre svega, ovo delo pokazuje, kao malo koja literatura, kako učiniti da ljudi žive i rasvetle tajne svoga života. Najsuptilniji momenti su i najvredniji. Ovaj roman pokreće ljude i čini da vide da su živi i da vrednuju druge oblike življenja tako kako vrednuju svoj. U tom smislu ovao delo je očaravajuće. Stil je jednostavan i pristupačan, ali pun suptilnosti, gromkih poređenja, ekspresivne ljupkosti. Prenosi gracioznost i životni duh jedinstvenih ličnosti. Pokazuje nam da ima stvari u životu koje niko ne može utamničiti. Kao na primer – miris kiše.

Antonio Costa Gómez


Izašla knjiga u obliku naučnog rada o četiri književnice Jevrejke koje su pisale i pišu na srpskom: Judita Salgo, Frida Filipović, Ana Somlo i Gordana Kuić.
Autor je Dina Katan Ben Zion a izdavač je Carmel Publishing iz Jerusalima.



Izašla knjiga na poljskom u izdanju "Pogranicze"
"Zapach deszczu na Bałkanach"


2012. godina


U toku je prevod na engleski romana
"Legenda o Luni Levi" koji radi Mary Thompson Popovic, a koji će izdati "Alnari"

U toku je i prevod na nemački romana "Miris kiše na Balkanu" koji radi Blaženka Radaš, a u izdanju
austrijske izdavačke kuće "Hollitzer" iz Beča.



Izašao "Miris kiše na Balkanu" na slovenačkom u izdanju Videotop Multi Media, Maribor.



Izašao "Miris kiše na Balkanu" na hebrejskom u izdanju Carmel Publishing iz Jerusalima.



U knjižari "Vulkan" promocija povodom nove zborke prica "Sa druge strane noci".



Mnogobrojni čitaoci Preostalih priča doživeće s punim pravom novu knjigu Gordane Kuić Sa druge strane noći kao prirodan i dragocen nastavak njene osobene, prepoznatljive, zavodljive pripovedačke magije.

Sedamnaest novih priča savremene balkanske Šeherezade (priča međusobno toliko različitih, da im je zajednički imenitelj samo spisateljičina imaginacija, njen dar za tankoćutno posmatranje ljudi i života, istorijsko pamćenje i poverenje u pisani trag o ljudskoj prolaznosti), slede logiku srca, uma i duha, kako posebnih ličnosti u različitim podnebljima, vremenima i ključnim životnim situacijama, tako i autorke koja poseduje izuzetan senzibilitet i nedvosmislen stav prema temeljnim civilizacijskim vrednostima. Koliko god se izazovi i duh vremena menjali, jedinka je njihova mera, a njeno delo, reč i primer i te kako utiču, ako ne na budućnost sveta, a onda barem na budućnost vlastitih potomaka.

Otkuda naslov Sa druge strane noći? Najlakše je reći: otud što je sa druge strane noći - dan. Dakle: svetlost, vera, nada, optimistički početak. Međutim, verujući da sledim zapreteni, dubinski smisao većine priča koje nedvosmisleno odišu i optimizmom, humorom, šarmantnom lakoćom, ipak kažem - i sa druge strane je noć. Noć večnog preispitivanja.

Ljiljana Šop


Dragi prijatelji,

Povodom tri godine uspešnog prikazivanja dramske predstave "Miris kiše na Balkanu", Madlenijanum organizuje čajanku

27. marta u 17h
u Madlenijanumu

na kojoj ce učestvovati u neformalnom razgovoru glumice Mićalović i Stjepanović (moja mama Blanka i moja baka Estera).

Gordana Kuić


Završeno prikazivanje serije "Cvat lipe na Balkanu".


2011.

"Miris kiše na Balkanu" preveden na makedonski jezik. Skoplje, 2011.




"Miris kiše na Balkanu" preveden na hebrejski (prevodilac Dina Katan Ben Zion),
a izdaće ga prestižna izdavačka kuća "Carmel Publishing" iz Jerusalima.



"Miris kise na Balkanu" preveden je na slovenački, a izdaće ga Videotop iz Maribora.



Počelo je prikazivanje, na Prvom programu Radio televizije Srbije, trinaest epizoda TV serije zasnovane na romanu
"Cvat lipe na Balkanu" u produkciji "Adrenalina", Košutnjak filma i RTS-a.

Scenario je napisao Đorđe Milosavljević, režirao je Ivan Stefanović, muziku komponovao Kornelije Kovač

U glavnim ulogama su Vesna Stanojević (Branka), Slobodan Ćustić (Marko), Nataša Ninković (Riki), Nevena Ristić (Vera, Inda) i mnogi drugi.



septembar 2011.

Poseta Podgorici - pet televizijskih intervjua, jedan za novine i književno veče u "DELTA SITIJU".


maj 2011.

Počelo snimanje nastavka sage o porodici Salom, prema romanu Gordane Kuić „Cvat lipe na Balkanu“.

RTS je glavni producent, a izvršnu produkciju rade „Adrenalin“ i „Košutnjak film“.
U seriji igraju: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Paulina Manov, Slobodan Ćustić, Tijana Čurović...
Režija: Ivan Stefanović
Planirano je da snimanje bude završeno do 20. avgusta, a emitovanje će početi, najverovatnije, oko Nove godine.


Potpisivanje knjiga tržni centar Ušće


Potpisivanje knjiga tržni centar Delta siti


2010. godina


Izlazi novo izdanje "Miris kiše na Balkanu" - tvrdi luksuzni povez
u izdanju
"ALNARI".


Izašao i sedmi roman "Balada o Bohoreti" u izdanju
"ALNARI".


Korice za novo izdanje šestog romana "Bajka o Benjaminu Baruhu" u izdanju
"ALNARI".

Uz novo izdanje šestog romana "Bajka o Benjaminu Baruhu".

„Kada sa jedne strane imate nešto što podiže patos recepcije, a kada sa druge strane imate jednu vrstu poriva za pisanjem koji moćno i snažno pokreće neke intimne, dublje slojeve ljudskih osećanja, onda se već nalazite na onom terenu na kojem je izgrađena ova kula od književnih radova koja se penje sve više i više. Nije poenta svekolike literature u tome da se na najteži mogući način saopšte najdragocenije stvari, već je svrha i smisao literature da moć, vrlinu i vrednost pričanja kao rezervoar ljudskog opstanka, ostavi žig među nama. Kad neko ume tako da piše, da učini da priče žive i da nas spajaju, šta ćete više i koliko više od literature hoćete, koliko joj treba dodati? Ako se igde tako dobro vidi da je romaneskni um koji vlada ovom prozom nadvladao sve osnovne zahteve pripovedanja, onda se to vidi upravo u ovoj bajci, u kojoj su ovi ponekad ironični, ponekad sentimentalni, ponekad autokorektivni komentari pripovedača, dakle, autorskog glasa u ovoj knjizi, napravili jednu vrstu kontrapunkta koja nam dopušta da sve vreme osciliramo između bliže i dalje prošlosti, između jednog i drugog horizonta pripovedanja. Kada se pri tom pisac kreće kroz istoriju, kad nas o njoj obaveštava i kada nas vraća, u XVII vek, a dozvolite mi da pomenem da je u ovom trenutku jedan drugi pisac koji piše takođe knjige sa istorijskom podlogom kakav je Amin Maluf, jedna od svetskih zvezda književnosti, onda je sasvim jasno da je Gordana Kuić u tokovima savremene literature i da su njene priče kulturološki bogate, moćne, sa mnogo finih detalja, sa nijansama koje vredi zapaziti i uočiti, postigle nešto što je važan dodatak savremenoj srpskoj književnoj sceni.”

Prof. Aleksandar Jerkov


Završeno je snimanje filma i TV serije po romanu "Miris kiše na Balkanu".
Otpočelo emitovanje TV serije
Sllike sa snimanja.

"A što se fotografija tiče... Fotografije zamrznu trenutak i vraćaju nam ga kasnije. U ovom slučaju ove fotografije odmrzavaju neke trenutke, neka sjećanja, bude ih, oživljavaju svijet koji je nestao... Skoro doslovno. I to naprosto mora biti fenomenalan osjećaj. Svijet Vaših knjiga, Vaših romana, Vaše obitelji je jedan poseban svijet, protkan velikim tegobama i još težim iskušenjima, pa ipak, iznad svega ledbi ta obiteljska ljubav, taj osjećaj pripadništva jedan drugome, spoznaja da se uvijek i bezuvjetno možeš osloniti na člana svoje obitelji... A taj osjećaj je jači od svake tegobe. To je snaga obitelji... Fascinantno.

Tolika količina ljubavi unutar obitelji rjetko se sreće i na stranicama knjiga, a kamoli u stvarnosti... Pogotovu u današnjim vremenima. A opet, prije ili poslije shvatimo kako nismo dovoljni sami sebi... Nismo nikada, samo što nam je život ponedak toliko milostiv pa, umišljeni i nepromišljeni, kakvi već jesmo, pomislimo da jesmo, da se svijet vrti oko nas... Taman posla.

Htjedoh reći da Vaši romani odišu vrijednostima koje nam na kraju krajeva jedino (pre)ostaju i zato ih toliko cijenim."

Dražan Gunjača


Korice za novo izdanje petog romana "Legenda o Luni Levi" koji je izašao u izdanju
"ALNARI".



PROMOCIJA ROMANA I PRIČA

GALERIJA "OZON"
Andrićev Venac
5. mart, 2010. godine u 18 h

Promotori:
Ljiljana Šop, književni kritičar
Vasa Pavković, urednik i književni kritičar

Tamara Marković mecosopran, peva sefardske romanse
Mladen Andrejević, glumac, čita odlomke


Drugo (ISPRAVLJENO I DOPUNJENO) IZDANJE "PREOSTALIH PRIČA"-- tri hiljade primeraka rasprodato za dva meseca.


Roman "Miris kiše na Balkanu" izdavačka kuća "Alnari" ponovo štampa jer je tiraž, takođe, rasprodat.


Bosanski izdavač"Šahinpašić" je ponovio izdanja prvog i poslednjeg romana jer su se rasprodali i sprema još dva da bi završio sedmoknjižje.


Uskoro izlazi "Miris kiše na Balkanu" na poljskom u prevodu Magdalene Vas, a u izdanju fondacije Pogranicze.


PRODUCENTSKA KUĆA "ADRENALIN" ĆE SNIMITI FILM I TELEVIZIJSKU SERIJU PO ROMANU "CVAT LIPE NA BALKANU"


Gordana Kuić postala član Srpskog književnog društva.


2009. godina


Uskoro TV serija
"Miris kiše na Balkanu"

Producenti
RTS i Cinema Design

režiser:
Ljubiša Samardžić


Nova izdanja:
"ALNARI"

Miris kiše na Balkanu
Cvat lipe na Balkanu
Smiraj dana na Balkanu


Sajam knjiga 2009.
"ALNARI" štand, 31.10.2009.

potpisivanje knjiga


Izašla nova knjiga
u izdanju "ALNARI"

pod naslovom

"Preostale priče"


Premijera drame
"Miris kiše na Balkanu"
u dramatizaciji Nebojše Romčevića
održana je 12. aprila 2009. godine u
Madlenijanumu.

Režija: Ana Radivojević
Muzika: Aleksandra Kovač
Kostimi: Marina Medenica
Scenograf: Dejan Pantelić

GLAVNA LICA:

Riki
Blanki
Buka
Nina
Estera
Leon
Ignjo
Marko
Danijel
Miloš
Gđa Ninković

Jovana Balasević
Sloboda Micalović
Isidora Minić
Dubravka Mijatović
Ljiljana Stjepanović
Mladen Andrejević
Ivan Bosiljčić
Vuk Kostić
Branislav Zeremski
Vladan Savić
Ivana Knežević


Galerija Slika sa premijere


Do kraja sezone 2010. biće održano dvadesetpet predstava.


Nova izdanja:
Sarajevo/Zagreb, 2008-2010.

Miris kiše na Balkanu
Cvat lipe na Balkanu
Smiraj dana na Balkanu
Duhovi nad Balkanom
Legenda o Luni Levi
Bajka o Benjaminu Baruhu
Balada o Bohoreti


Izdavač:

TKD Šahinpašić
BTC Šahinpašić

 


2007. godina


Završno saopštenje žirija

Žiri u sastavu Madlena Cepter, počasni predsednik, Neda Todorović, predsednik, Snežana Lukić-Pavlović, Radovan Popović, Rajko Lukač i Nenad Šaponja, na svojoj završnoj sednici, 24. maja 2007, ODLUČIO JE da se Književna nagrada Bazara ŽENSKO PERO za najbolju prozu, roman ili zbirku pripovedaka u 2006. godini dodeli

GORDANI KUIĆ za roman ,,BALADA 0 BOHORETI" u izdanju izdavačke kuće Narodna knjiga iz Beograda.

Žiri je ovu odluku doneo uz saglasnost svih članova.

Roman Gordane Kuić „BALADA 0 BOHORETI" jeste jedna od uverljivih priča o prolaznosti i o ljudskom udesu, ali i o ljubavi i o njenim vrstama.

Ispričana kroz roman odrastanja, kao dnevnik jevrejske devojčice Laure Levi, ova priča u dnevničko-epistolarnoj formi, celinom i punoćom percepcije deteta i životnim entuzijazmom mlade osobe, oslikava zajednice sefardskih Jevreja s kraja 19. i početka 20. veka u Istanbulu i u Sarajevu.

Kroz restauraciju jednog života, prateći njegovo bogatstvo nemanja, ali i intelektualni rast i razvoj prosvetiteljskog duha, autorka daje ženski portret intelektualca u mladosti sapetog mrežom patrijahalnih porodičnih odnosa.

Višeznačan i potresan, prožet kulturnom baštinom Sefarda, roman „BALADA O BOHORETI" otkriva svome čitaocu egzistencijalne koordinate jednog već sasvim nestalog sveta.